Generalna proba

Bol koji ostaje zauvek

2011/11/25,10:20

Što videh tada,

ostaće zuvek u meni,

bolne misli, grčevite grimase,

milo lice skrhano težinom,

moje oči izmučene,

oh, kako su bile lepe,

koliko sam ih volela.

Ono što osetih tada,

osećem još uvek,

želju da prođe ta agonija,

da ponovo bude sve kao pre,

da mile reči čujem još jednom bar,

vesele misli dođu do mene,

da me ruke nežne zagrle snažno.

Zimsko sunce obasjavalo je,

tu sliku nakupljenog jada,

što izdiše, što nestaje.

Čule su se samo reči,

moje i njene: mama, mama, mama...

Dozivala sam je da se vrati k meni,

A ona je odlazila k njenoj,

na drugi svet, nadam se bolji,

i dozivala svoju davno usnulu majku.

Oči me peku,

sećanje na tu borbu slama,

i odzvanjaju reči:

mama, mama, mama...

Pobedila je njena želja da ode.

Komentari